Милош Утвић је рођен 29. јануара 1976. године у Прокупљу. Основну школу и гимназију је завршио у Куршумлији. Дипломирао је на Математичком факултету Универзитета у Београду, смер рачунарство и информатика, 29. маја 2001. године. Степен магистра рачунарства је стекао 18. фебруара 2008. године на истом факултету, одбранивши магистарски рад са темом Коначни аутомати у регуларној именској деривацији. Докторску дисертацију под насловом Изградња референтног корпуса савременог српског језика је одбранио 28. априла 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду и стекао степен доктора библиотечко-информатичких наука.

Од 2000. до 2001. године је радио на Математичком факултету Универзитета у Београду као стручни сарадник за вежбе из предмета Преводиоци и интерпретатори на Катедри за рачунарство и информатику.

Од 3. децембра 2001. године ради као асистент-приправник за предмете Информатика I-IV на Катедри за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету Универзитета у Београду. У звање асистента на Филолошком факултету Универзитета у Београду је биран 15. октобра 2008. године и поново 12. октобра 2011. године, и у том периоду је држао вежбе за предмете Математика за библиотекаре и лингвисте, Информатичка писменост, Обрада текста, Интернет и веб технологије, Програмирање, Структура информација (основне студије, 2006-2009), Информатика за библиотекаре 1–2, Информатички практикум 1–4, Дигитални текст 1–2, Базе података и библиотечки информациони системи, Проналажење информација, Мултимедијални документи (основне студије, 2009-) и Електронско издаваштво и дигиталне библиотеке (мастер студије 2010-).

Крајем септембра 2006. одржао је специјалан курс за постдипломце о креирању и одржавању паралелизованих корпуса на Институту за славистику Универзитета Карл Франц у Грацу.

Током школске 2009/2010. и 2009/2010. изводио је вежбе на предмету Информатика студентима мастер студија Језици, пословање и међународна трговина које су заједнички организовали Универзитет у Београду (Филолошки факултет) и Универзитет у Орлеану (Француска).

У звање доцента за ужу научну област Библиотечка информатика на Филолошком факултету Универзитета у Београду је изабран 18. новембра 2014. године, за предмет Дигитални текст 2 и реизабран 17. децембра 2019. године. Почев од школске 2014/2015. године је држао предавања на предметима Информатички практикум 1–3, предавања и вежбе на предметима Дигитални текст 2, Статистика у библиотекама, Базе података и библиотечки информациони системи, Базе података (основне академске студије), предавања на предметима Обликовање и одржавање садржаја на вебу и Електронско издаваштво и дигиталне библиотеке (мастер академске студије), као и предавања на предмету Математичка лингвистика (докторске академске студије). Почев од школске 2020/2021. године држи предавања и за предмет Информатика за библиотекаре 1 (основне академске студије), а ангажован је и на предмету Дигиталне библиотеке и корпусна лингвистика на мастер студијском програму Рачунарство у друштвеним наукама Универзитета у Београду.

Учествовао је у комисијама за одбрану:

• мастер рада Катарине Перић Отворени приступ и академски дигитални репозиторијуми (у својству члана комисије, датум одбране 28. IX 2015),
• мастер рада Милице Арсеновић Тестирање софтвера (у својству члана комисије, датум одбране 21. IX 2016),
• мастер рада Михаила Шкорића Сврставање појмова на скали позитивно-негативно, применом истраживања података над корпусом текстова који садрже емотиконе (у својству члана комисије, датум одбране 23. IX 2016),
• мастер рада Марије Пантић Придевски атрибути уз именице „човек“, „жена“, „мушкарац“ и „муж“ (у својству члана комисије, датум одбране 29. IX 2017),
• мастер рада Анђеле Стошић Развој и коришћење дигиталних колекција: на примеру Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, Библиотеке града Београда и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу (у својству члана комисије, датум одбране 10. VII 2018),
• мастер рада Анастасје Мандић Аутоматска конверзија електронских библиографија из формата BibTeX у формат BibLaTeX (у својству ментора, датум одбране 27. IX 2018),
• мастер рада Милице Васковић Информациона писменост у школској библиотеци 21. века (у својству члана комисије, датум одбране 1. VI 2021),
• мастер рада Немање Антанасијевића Аутоматизована евалуација модела за препознавање именованих ентитета у обради текста (у својству члана комисије, датум одбране 16. IX 2022),
• докторске дисертације Кумулативни ефекти експлоатације вишејезичних корпуса у настави страних језика : докторска дисертација др Зорана Ж. Ристовића (у својству члана комисије, датум одбране 6.7.2016),
• докторске дисертације Аутоматско препознавање и нормализација временских израза у неструктурираним новинским и медицинским текстовима на српском језику др Јелене Јаћимовић (у својству члана комисије, датум одбране 30.8.2016) и
• докторске дисертације Развој модела за управљање рударском пројектном документацијом др Александре Томашевић (у својству члана комисије, датум одбране 21.9.2018).
• докторске дисертације Мрежа отворених података и језички ресурси у процесу изградње српско-немачког литерарног корпуса др Јелене Андоновски (у својству члана комисије, датум одбране 24. I 2020).
• докторске дисертације Citatna analiza kao metoda vrednovanja naučnog rada istraživača iz Srbije u periodu od 2000. do 2016. godine др Сање Антонић (у својству члана комисије, датум одбране 10. III 2020).
• докторске дисертације Речници у дигиталном добу – информатичка подршка за српски језик др Биљане Рујевић (у својству члана комисије, датум одбране 31. VIII 2022).
• докторске дисертације Развој библиотечких и језичких ресурса за организовање и проналажење информација о просторном планирању др Милене Милинковић (у својству члана комисије, датум одбране 27. IX 2022. године).
• докторске дисертације Композитне псеудограматике засноване на паралелним језичким моделима српског језика др Михаила Шкорића (у својству члана комисије, датум одбране 6. VI 2023. године).

Као истраживач, учествовао је на следећим пројектима:

• 1743 Интеракција текста и речника, Министарство за науку Републике Србије (2002-2004);
• 148021 Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика, Министарство за науку Републике Србије и САНУ (2005–2010);
• Ресурси Средње и Југоисточне Европе (енг. Central and South-East European Resources, скр. CESAR), ICT Policy Support Programme, Grant agreement no.: 271022 (2011–2013);
• ОН 178006 Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене, Министарство за образовање и науку Републике Србије (2011–2019);
• ИИИ 47003 Инфраструктура за електронски подржано учење у Србији, Министарство за образовање и науку Републике Србије (2011–2019);
• 7276 TESLA (Text Embeddings - Serbian Language Applications = Векторизација текста – апликације за српски језик), Фонд за науку Републике Србије, Програм ПРИЗМА (2023-).

Рецензент је часописа Библиотекар, Читалиште и Инфотека. У својству члана редакције часописа Инфотека обавља дужност редактора DOI-бројева.

Био је ангажован као рецензент:

• радова за Зборник радова I Међународне научне конференције Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе,
• радова за Зборник радова међународне научне конференције RANLP-2021 (Recent Advances in Natural Language Processing),
• радова за Зборник радова Међународне научне конференције Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе 2.
• за потребе акредитације семинара Вики библиотекар као програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности (2018–2024).

Као члан Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду учествовао је са осталим члановима у формирању репозиторијума доиФил — репозиторијума дигиталних идентификатора објеката Филолошког факултета Универзитета у Београду 2016. године. У сарадњи са Михаилом Шкорићем је развио софтвер и веб сајт репозиторијума доиФил (http://doi.fil.bg.ac.rs). Од 2016. године обавља дужност администратора метаподатака репозиторијума доиФил и ради као један од редактора DOI-бројева које додељује Филолошки факултет Универзитета у Београду у својству издавача и овлашћеног члана агенције за регистрацију DOI-бројева Crossref.

Члан је Групе за језичке технологије Универзитета у Београду, Друштва за језичке ресурсе и технологије (http://jerteh.rs), као и Комисије за корпус Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. Од програмских решења је развио десетак подсистема у оквиру Корпуса савременог српског језика, а у сарадњи са др Ранком Станковић и интегрисано окружење за припрему паралелизованих корпуса и адаптацију постојећих веб сучеља (енгл. web interface) за претрагу корпуса засновану на примени веб сервиса и екстерних лексичких ресурса. У сарадњи са осталим члановима Групе за језичке технологије Универзитета у Београду, учествовао је у изградњи више дигиталних језичких ресурса за српски језик:

• Корпус савременог српског језика СрпКор (http://www.korpus.matf.bg.ac.rs) и његов подскуп СрпЛемКор (http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/SrpLemKor);
• паралелни енглеско-српски корпус СрпЕнгКор (http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/SrpEngKor);
• паралелни француско-српски корпус СрпФранКор (http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/SrpFranKor);
• специјализовани корпус из области рударства РудКор (https://noske.rgf.rs).

Учествовао је на неколико радионица, конференција и симпозијума и презентовао више радова. Детаљна библиографија се може наћи на адреси http://informatika.fil.bg.ac.rs/misko?mode=bibliografija.

Његове уже области интересовања су библиотечка информатика и рачунарска лингвистика, посебно рачунарска лексикографија и корпусна лингвистика.

Од страних језика говори енглески језик, а служи се и руским језиком.

Детаљније информације могу се наћи на страници: http://informatika.fil.bg.ac.rs/misko.