Информатички практикум 1

Ранији назив предмета: Информатичка писменост

Обавештења

[9. X 2022, 20:27] Од школске 2022/2023. године се претпоставља да сви студенти који поново слушају неки од информатичких предмета задржавају раније остварене предиспитне обавезе (ПО) и не треба да се јављају предметном наставнику да би то потврдили. Само студенти који не желе да задрже неке или све ПО, већ им је намера да понове одређени тест или семинарски рад, морају да се јаве на адресу misko at fil_bg_ac_rs до 17. X 2022. године и прецизно назначе шта од ПО понављају.

Стара обавештења

[12. X 2022, 19:00] У радној седмици 10–14. X 2022. године неће бити одржан час вежби из предмета Информатички практикум 1. У исто време, али у другој учионици, одржаће се надокнада предавања из предмета Информатика за библиотекаре 1 (четвртак, 13. X 2022. године, са почетком у 13.15 у учионици 16а).

Основне информације

Наставни план и програм

Литература

  1. Милош Утвић: Материјали за Информатички практикум 1 и 2:
  2. Поређење јединица меморијског капацитета: IEC бинарни префикси (Prefixes for binary multiples) i SI-префикси (SI prefixes). National Institute of Standards and Technology.
  3. gbmb.org — Data Units Conversion (онлајн конверзија јединица меморијског капацитета)
  4. Cvetana Krstev: Materijali za Informatički praktikum 1:
  5. Predrag Janičić i Filip Marić:
  6. Филип Марић:
  7. Душко Витас:
  8. Видео материјали и анимације:

Предиспитне обавезе

Испит

Терминологија

  • Информационе науке, рачунарство и информатика
  • Рачунар и рачунарски систем
  • Хардвер и софтвер
  • Сучеље (интерфејс) и имплементација
  • Литература: Витас (2019–2023), чланци у часопису Језик данас.

Аналогни запис података

  • Технологија. Пример: чување звучног записа (фонограф, грамофон, аудио касета)
  • Осетљивост квалитета записа на промене меморијског медијума.
  • Квалитет записа са протоком времена
  • Могућности копирања и трансформације записа
  • Литература: Марић (2014), стр. 22–30; Janičić i Marić, str. 35-37.

Дигитални запис података

  • Технологија. Пример: чување текста, звучног и видео записа (CD, DVD)
  • Осетљивост квалитета записа на промене меморијског медијума.
  • Квалитет записа са протоком времена
  • Могућности копирања и трансформације записа
  • Литература: Марић (2014), стр. 22–30; Janičić i Marić, str. 35-37.

Карактеристике меморијских медијума

  • Принцип рада
    • Електронске меморије
      • RAM = Random Access Memory
        • SRAM = Static RAM
        • DRAM = Dynamic RAM
          • DDR SDRAM
      • ROM = Read Only Memory, PROM = Programmable ROM, EPROM = Erasable PROM
      • EEPROM = Electrically Erasable PROM, Flash, SSD = Solid State Drive
    • Магнетне меморије (магнетна трака, HDD = Hard Disk Drive, FDD = Floppy Disk Drive)
    • Оптичке меморије (R = Recordable, RW = Rewritable)
      • CD = Compact Disc (CD ROM, CD-R, CD-RW)
      • DVD = Digital Video Disc или Digital Versatile Disc (DVD ROM, DVD-R, DVD-RW)
      • BD = Blu-ray Disc (BD ROM, BD-R, BD-RW)
  • Трајност записа (привремене и постојане, volatile and non-volatile)
  • Јединице меморијског капацитета
  • Адресивост (адресиве, полуадресиве, неадресиве)
  • Литература: Марић (2014), стр. 20–22, 66–68, 83–89.

Карактеристике меморијских медијума (наставак)

  • Пренос података (серијски и паралелни)
  • Време приступа (брзина читања) и брзина уписа
    Тип меморије Типично време приступа Типична брзина серијског уписа Основна технологија
    RAM (DRAM) ~10–100 наносекунди ~10–100 GB/s
    (DDR4/DDR5)
    Полупроводничка привремена меморија
    NVMe SSD ~25–100 microseconds (𝜇s) ~1,500–12,000+ MB/s Постојане EEPROM меморије
    SATA SSD ~0.1 милисекунди (ms) ~450–530 MB/s Постојане EEPROM меморије
    USB флеш уређаји /
    SD картице
    у милисекундама ~10–~300+ MB/s (варира) Постојане флеш меморије
    Hard Disk Drive (HDD) ~5–10 милисекунди (ms) ~80–160 MB/s Магнетно-механичке меморије
    Оптички дискови (CD, DVD, Blu-ray) Десетине или стотине милисекунди ~1–50 MB/s (варира) Оптичко-механичке меморије
  • Цена
  • Литература: Марић (2014), стр. 20–22, 66–68, 83–89.

Историјат рачунских средстава

Периферијски уређаји. Улазни уређаји

Излазни уређаји

Рачунар у ужем смислу. Процесор

  • Машинске инструкције. Опко̂д; и адресе аргумената. Сваки рачунар је у основи четвороадресни (две адресе за улазне аргументе, једна адреса за излаз и једна адреса за следећу инструкцију).
  • Регистри за елиминацију адреса из записа инструкције (бројач инструкција = program counter, акумулатор = accumulator)
  • Магистрале (бусеви). Регистри као бафери за пренос адресе и података магистралама (регистар меморијске адресе = Memory Address Register = MAR; регистар меморијског податка = Memory Data Register = MDR).
  • Аритметичко-логичка и контролно-управљачка јединица процесора.
  • Регистар (текуће) инструкције = (Current) Instruction Register = (C)IR. Декодер.
  • Кеш меморија
  • Литература:

Анализа машинских програма за наставни модел рачунара LMC

  • Структуре машинског програма:
    • линијска
    • разграната
    • циклична
  • Примери машинских програма са линијском и разгранатом структуром
  • Литература: LMC/NAR, једноставан једноадресни процесор (спецификација инструкција и примери машинских програма), стр. 1–7.

Анализа машинских програма за наставни модел рачунара LMC (наставак)

  • Примери машинских програма са цикличном структуром
  • Литература: LMC/NAR, једноставан једноадресни процесор (спецификација инструкција и примери машинских програма), стр. 8–13.

Припрема за писмени испит

  • Задатак са конверзијом јединица меморијског капацитета у комбинацији са градивом о дигиталном запису звука и слике у рачунару.
  • Задатак са апсолутним адресирањем датотека и каталога на оперативном систему Windows.
  • Литература:
    • Поређење јединица меморијског капацитета: IEC бинарни префикси (Prefixes for binary multiples) i SI-префикси (SI prefixes). National Institute of Standards and Technology.
    • gbmb.org — Data Units Conversion (онлајн конверзија јединица меморијског капацитета)
    • Софтвер, 1. део, Каталози и апсолутно адресирање датотека/каталога у оперативним системима DOS и Windows, стр. 70-76
    • Апсолутно и релативно адресирање датотека/каталога у оперативним системима DOS и Windows: пример